четвртак, 26. април 2012.

Бодеж



Бодеж

По чувеној причи
Са далеког севера
Ловци на вукове
Бодеж са две оштрице
Умоче у свежу крв
Балчак пободу у лед
И оставе у снежној пустињи.  

Гладан вук
Осети крв надалеко
Поготову на чистом оштром ваздуху
Под високим мразним звездама
И брзо пронађе крваву удицу.  

Облизујући смрзнуту сукрвицу
Пореже језичину
И своју топлу крв
Лапће с хладног сечива.  

И не уме да стане
Док се не скљока
Надут од сопствене крви.  

Кад су такви вукови
Који се најтеже лове
Какви ли су тек људи
Па и читави народи
А поготову наш
Који се властите крви
Не може надостити
И пре ће нестати
Него се опсетити
Да ће крвав бодеж
Остати
Једини
Споменик
И крст
Изнад нас.  

1989.




1 коментар:

  1. Balkanski narod, to jest, moj Srpski, krvlju podiže mnoge spomenike, od svoje i svoga... a sve zarad tuđeg dobra... a bice toga još, bice dok ima...

    ОдговориИзбриши