Могао бих бити отац своме оцу
а, ево, још сам дете и сироче,
млађи си био од мене, мој оче,
кад ме остави твоме убиоцу.
И сад ми оца он не да за оца
и не опрашта ми своја непочинства,
и држи ме жедна без капи очинства,
и не уклања с мене мотриоца.
Али ја силазим на дно праочинства
да тражим своме сопству носиоца,
и срж своју згрејем код свог створиоца,
и примим срамоту због тога злочинства.
Ако дух нема гроба, ни пепела,
о, дај мене мени, творче и праоче,
јер, ево, свако са свога распела види:
Вапи: што си ме оставио, оче?
И хули као Влах са набикоца
зато да би га могли доубити,
и за смрт моли искорениоца,
а све речи су само једна: бити.
Нема коментара:
Постави коментар