недеља, 29. април 2012.

Потпис (одломци)



Потпис
(одломци)  

Имаше Томеља Нушков потпис,
ваљо је крви љуцке.
Такога потписа није мајка рађала.
Није му то имало по коме доћ,
нит га је имао ко научит до Бог,
нити ко други то чоеку може дат.
Још да је био ђе друго,
да имаше љепше име
и угледније безиме,
да је умио писат
ко што се потписиво,
да ми бијасмо спрема тога потписа
и да га ико у сретњи свијет виђе -
друкчије би гледали и на нас,
не би таки потпис чамио у планину,
но би не све одовле извео.
Сви смо се могли за њега уватит.
А мого је стајат испод Десет Божјих заповијести
да не знаш које је од којега јаче!
Причо ми је Ђуреза
да му је причо Ђукан,
коме се клела Докна Павића Пењаића
 (а Павић Пењаић био чувени Пењаић) ,
био се Томеља потписо на молбу,
а прије ће бити на жалбу,
некакоме ништочињи из Мораче
и колико сјутра - стиго му одговор!
Таде су га звали на Цетиње
да ништа не ради но да им се потписује.

 (...)

Грија је што није имо каке власти,
да се има испод чега потписат,
нако испод голијег и оструганијег небеса.
А да је био ђе друго,
мого је продавати један по један
и живјети боље но поједан!

 (...)

Да умију само да га пуште
да се барем на паре потпише. (...)
Вријеђеле би им више но овако,
свак би то волио имат и загледат,
и не би се лако од њиг одвајо!

 (...)

Вико је врлетни Лазар Сочица,
чију је смрт објавило велико манастирско звоно:
Да имам шћер, дао би је Томељи Нушкову,
па да ништа не ради
но да се потписује ђе ја оћу
и претура с палца на палац!
Мали смо ми за онаки потпис.
Нама то и не треба,
а грдни је јазук да пропане.
Неђе плачу за онакијем потписом.
Е то свијет богати цијени.
Видовни је од сваке слике,
уочљиви од сваког штамбиља.
Ваљо би им више него ишто,
то једино, приликом, немају -
а Томеља Нушков вазда докон
мого би им све испотписиват!

 (...)





Слово



Слово 

Не остависмо стопу очевине
Коју на ровове нисмо раскопали,
И сада зовка из раскућевине,
Пита чиме бисмо раскоп закопали. 

А ми немамо ни једнога зглоба
Који одавно нисмо разглобили
Камоли земље изван раздеоба
У коју бисмо разгроб угробили. 

Као што Нојева није голубица
Нашла суво где би кљуном укљунула
Тла без заклања и без размеђица
Нема колико би се труном утрнула. 

Где крв укрвити и ров уровити
Кад ров у ров неће ни у јаму јама,
Јамина се јама не да ујамити
Ни стара мржња новим мрзијама. 

Откад смо дали предност поделама
Зјап из зјапа зјапи, раскућ из раскућа,
И сад нас више нема ни у нама
А трње нас је изгнало из кућа. 

Ум нам је обурдан, мисли рашњиране,
Дно је на врху, а темељ на крову,
Господе, нанижи ниске разнизане
Одржи расуло у новоме Слову. 

 (1988.)



Огледало





Огледало
 (По књизи Солунци говоре)

Кад смо ослободили Београд
Одведоше нас у цркву Ружицу
Да се причестимо.
Али поп не да причесну ужицу
Док се не исповедимо.

Мене упита:
Јеси ли убио?
Јесам!
Рекох,
А он:
Војниче, што си то учинио?

Стуштио се на мене убилац,
Изнакажен,
Запаљене главе,
Испамећен,

Исплажен,
Крвниковим очима ме гледао.

Мора да сам тако
И ја изгледао.

Пуцао сам
Као у огледало.

До сад сам мислио
Да сам га убио.

Али чим сам овамо укрочио
Увидех да отад он живи у мени
И да је овде у цркви Ружици
Из мојих уста и проговорио.

Да се никад не сазна
Ко је кога убио. 

1988.



субота, 28. април 2012.

Рођење





Рођење


У оном сраму и наготи
Где се не види прст пред оком
Цркавао сам у самоти
У паклу Вељем па Дубоком. 

Прометао се кроз прашину
Батргао по карамраку
У крвавоме Колашину
И окрвављеном качамаку. 

Ту сам се, Творче, наслушао
Стихова које си наводио
А тај што их је написао
Још се не беше ни родио.










Канон



Канон

Када ме нагна мука
Да зазивам из мрака
Ближи су ми Матеј и Лука
Од Јована и Марка 

Ал кад је највећа уја
Призивам сву Четворицу
И вапим Алилуја
И молим свету Тројицу.









Црква



Црква 

Ја цркавам Ти цркаваш
Он цркава
Ми цркавамо Ви цркавате
Они цркавају 

Ја сам цркавао Ви сте цркавали
Они су цркавали
Ми смо цркавали Ви сте цркавали
Они су цркавали 

Ја цу цркавати Ти ћеш цркавати
Они ће цркавати
Ми ћемо цркавати Ви ћете цркавати
Они ће цркавати 

Колико цркава!











Други поглед



Други поглед 

Ниси имала такве очи
Онда кад сам те срео 

Оне су искрсле на твом лицу
Тек када сам те заволео.











Лишће



Лишће 

Лишће исписује твоје име по тротоару
Помажемо му ветар и ја.















www.pobori.com

Онај сам ког волим


Онај сам ког волим

Мислим на тебе
Да бих знао ко сам
Да те заборавим
Не бих знао где сам.

Знам да сам тамо
Где за тобом чезнем
Држим те на уму
Да се не изгубим.

Онај сам ког волим
Тај сам кога љубим.








На твој гроб мислим



На твој гроб мислим 

На твој гроб мислим
Дубок девет стопа
Под оним гранама сраслим и покислим
И испод плоче гранитне и црне...... 

И како на свету нема трнокопа
Који ће толику раку да ископа
И толико мрака и земље изгрне
Да твој лик у мени стамни и прегрне.










Молитва



Молитва 

Уђи у моје очи
пре него што их склопим
да те под трепавицама чувам.




















Лажне ми путеве



Лажне ми путеве 

Лажне ми путеве под ноге потурају.
Лажне ми речи у уста гурају.
Пун ми је живот лажи пуне уши.
До грла у страшној лажи што ме гуши.  

Све што је моје лажни призвук има.
Све што је моје ко да је од дима.
Лаж је подржана лажним сведоцима.
И истина нигде никог не занима.  

Како да издвојим лаж из тог што дишем.
Како да не лажем у томе што пишем.
Кад ме лажима као птицу пуне:
Ко и друге лажи моја глава труне.












Последње питање




Последње питање 

Од памтивекова до дан - данас
Нека је беда падала на нас
Где је крај издавања и продавања
Беше питање свих питања
Ал да је куцнуо и Судњи час
Схватисмо тек онда кад сви углас
Завапијасмо: "Пошто смо данас?"