Орфеју горки гори твоја фрула
Покреће пределе пепела и пића
У седам рупа гроб седам влашића
Свира кроз уштап славу мог расула.
Врт црног цвећа под пепелом цвета
Жестока устока тамни југ испира
У туђини туги гроб мог оца свира
У заразне траве иза целог света
О боже ме вечерас у пољу
Када одсвира моју горку бољу
И пепео ме испуни до лица
Погодио метак луталица
Што од искона без звука и пута
За неким челом по Србији лута
1959
Нема коментара:
Постави коментар