Огледало
(По књизи Солунци говоре)
Кад смо ослободили Београд
Одведоше нас у цркву Ружицу
Да се причестимо.
Али поп не да причесну ужицу
Док се не исповедимо.
Мене упита:
Јеси ли убио?
Јесам!
Рекох,
А он:
Војниче, што си то учинио?
Стуштио се на мене убилац,
Изнакажен,
Запаљене главе,
Испамећен,
Исплажен,
Крвниковим очима ме гледао.
Мора да сам тако
И ја изгледао.
Пуцао сам
Као у огледало.
До сад сам мислио
Да сам га убио.
Али чим сам овамо укрочио
Увидех да отад он живи у мени
И да је овде у цркви Ружици
Из мојих уста и проговорио.
Да се никад не сазна
Ко је кога убио.
1988.
Нема коментара:
Постави коментар