Једном познатом писцу недавно је у аутобусу градског
саобраћајног предузећа украден новчаник. После неколико дана изненађени
књижевник добио је писмо:
Кад сам вам расекао џеп и извукао новчаник, излетео сам на
првој станици једва чекајући да га отворим. Кад сам отворио, нисам веровао
својим очима! Зар сам се томе могао надати? Зар да ме тако намагарчи један
велики човек кога сам толико ценио, и због кога сам пао на нижем течајном
испиту?
Бедни фолиранту! Тужићу вас због лажног представљања!
Да је бар био висок датум па да некако разумем! Али држати
главу као путир, изазивати општу пажњу и завист, а бити без динара у џепу – то
је врхунски хохштаплерај! Одавно нисам имао у рукама рупу са толико буђи,
паучине и мемле. Ви, јадниче, изгледа нисте имали ни аутобуску карту. Шверцовали сте се, и то ујутро, а
увече сам вас гледао на телевизији! Чекао сам вас неколико дана на истој линији
да вам оно ћубре бацим у лице, али се нисте појавили. Вероваатно очајавате у
кући- немате друге панталоне. Кукате да сте покрадени. Пишете трагичне сонете.
Прво сам био огорчен, мислио сам да се нећу уздржати да вас не ишамарам. Сад
вас жалим. Дошло ми је да вам пред први
пошаљем неки динар. Да крадем један дан за вас. Интересује ме куда сте кренули
без пребијене паре?!? У кафану, на утакмицу, у позориште, на ручак? Бедни
чешаторе! Шта сте радили толике године? Због чега сте оседели? Само сам огадио
руке. То не могу да разумем. Изгледа да више ништа и не радите. Или сте
измислили посао који се не плаћа. Зар сте толика будала? Ако живите без динара,
реците ми како, па нећу радити ни ја. То ми објасните или ми одговорите на
питање: зашто не крадете?!? Убудуће да вас нисам видео у гужви! Будите фер
према нама, џепарошима, и идите пешке. И ми морамо од нечега живети!
Нема коментара:
Постави коментар